Make your own free website on Tripod.com

Helly cherry veb zin - Broj 1

Sadrzaj:

Grafiti - CHC crew Nis
Darvinove nagrade
Fanzini - Push maj kar - hard kor pank art fanzin
Kratka XOPOP prica
Strip - Hogar
Bozza, Vampir iz Zemuna u epizodi:
Početni udarac ( Exploding Fist )
Afera Monica Lewinsky Cinjenice! (Izvestaj Kennetha Starra)
Urbane legende - BURE BRENDIJA
WWWodic

                        Bozza, Vampir iz Zemuna epizoda 2'' Vukodlakov izazov " 
                        Bozza, Vampir iz Zemuna
   
             Ako  početak predstavlja kraj gde je sredina ? U kom delu univerzuma leži odgovor. Upaljena je vatra, plamene strele paraju nebo. 274 crnca i Merlin jure ga kroz noć. Velelepna kockasta piramida nestaje iznad ljubičastog horizonta.Četiri  jahača se kondezuju ispod oaze isparenja.Telefonski aparat bruji.
" Boža ovde.Izvolite!"
--------------------------------
25.12.1999.
15:34 , podrum Božine kuće
--------------------------
                                                                                        Day One
 
    Boža  mirno leži u svom kovčegu.Telefonska slušalica je  prislonjena uz njegovo bledosivo klempavo uvo. Pažljivo  sluša. Posmatrač sa strane (ili iznad kovčega) ništa neobično ne može primetiti  na Božinoj kamenoj faci . Samo neko ko  duže poznaje našeg(biografovog?)  junaka  može, po nervoznom uvrtanju desnog palca na levoj nozi  ili po ubrzanom radu njegovih  savršenih stomačnih mišica (koji su stvarali nabore na ružičastoj pidžami), da oseti koliki su nemir uneli reči nepoznatog sagovornika (za  posmatrača sa strane koji kratko ili duže poznaje Božu on je bio nepoznat; normalno Boža je znao ko ga zove) sa druge strane žice( Figuratititititivno rečeno jer je sasvim moguće  da taj neznac (za nas ali ne i za Božu) koristi i mobilni telefon).    
                                                                *
    Verni pas čuvar, Dileja ( mešanac vučjaka idiota i pudlice zavodnice), veselo  maše repom iz svog malog sanduka od bukovine koji je  tik uz Božino uzglavlje. Njegov dobri gospodar je  budan. To  znači da će uskoro izaći napolje. U šetnju u kojoj ce  neustrašivi Dileja ( ili Dilki kako mu je tepala Božina mama), moći na svakom ćošku da kenj_.
                                                                         *      
        Razgovor je završen a iz slušalice sad dopire samo sablasni zvuk. Tu tu, Tu tu, Tu Tu, Tu tu, Tu tu, Tu tu, Tu tu Tiiiiiiii!!!!
Ma koliko  sretan, što ga je iz strašnog sna probudio ovaj poziv, Božidar Drakulic  nimalo nije spokojan. Naprotiv , Nasuprot, Štaviše...
    Boža  naslućuje da će ga zadatak koji je dobio od nepoznatog (za nas ali ne i za Božu) neznanca staviti na velika iskušenja, ali  ni ne sluti kolika ga noćna mora očekuje.273+1 crnac i Merlin neće biti ništa nasuprot košmara koji je stizao . Košmara na JAVI (Visual J ++)  .
--------------------------------------------------------------------------------------------------
                       
 epizoda 2 :
                                        '' Vukodlakov izazov "   
 -------------------------------------------------------------------------------
 
  ''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
  28.12.1999.
   Grozni, Čečenija
   23:23
 4 dana kasnije
'''''''''''''''''''''''''''''''''''' 
                                                                Day TWO
       
    2 ruska vojnika, 3 čečenska terorista, 2 Čečenke žene u civilu, i 3 neindentifikovana civila leže jedan pored drugog. Šćućureni, zbijeni na drvenom podu sobe u kući koja je nekad, ne tako davno, sem sobnog poda imala i zidove i vrata, pa čak i plafon. Opruženi, čekaju na svoj red dok ih slabo obasjava svetlost (logično) baterijske lampe.
    Dlakavo maljava zver ispred njih  udobno zavaljena u jednu, za divno čudo, nimalo oštećenu fotelju ležerno čačka svoje ogromne očnjake. Za to koristi 23-tu rebranu kost nesretnog Serjože koji je sa ona 2 ruska vojnika činio 3 ruska vojnika.
-                       " O.K. momci i devojke
                           Sada ću probati i Čečenke. "    
      prorže Vukodlak, istovremeno podrignuvši. "Pardon."
-                          " Da bi gozba bila slasna
                            muzika mora biti glasna. "
       reče i iz svog panda-ranca (rančeve sa najrazličitijim  prepariranim životinjama  možete dobiti i kod nas ako nazovete telefon(još bolje tel. broj): 555-555-a-013) izvuče svoj CD Kasetofon plejer S-2323. Pritisnuvši kandžom dugme PLAY umilni zvuci strarog šlagera "Blue Moon" prostrujaše kroz noć.
      Lagano, uz taktove muzike, približavao se  plavuši Čečenki koja je bila opružena. Njen miris koji mu je ulazio u nozdrve bivao je sve jači i izazovniji i sve mu je više rasto puls. Pogled iz njegovih zakrvavljenih očiju bio je ukrućen a bela pena  počela je da mu izbija na usta. 
-"   Stani, ti zli pokvareni Vukodlače.Ja Bozza,Vampir iz Zemuna  ti naređujem.!!!" jedan nama(biografu) tako drag i poznat glas nadjačao je muziku i dopreo iz mračne tame.
-"Ja Bozza,Vampir iz Zemuna  ti neću  dozvoliti nikoga da povrediš, ti čudovište dlakovo, ti... ti saradniku NATO izdajnika i domaćih agresora .!!!" Bozza je polako prilazio Vukodlaku.
-"             Znao sam
                doćićeš mi ti,
                vampiru zemunski.
               Znao sam da glup si mi,
               al da si idiot tolki 
               nismo ni slutili .
                refren :           
                Kada istekne muzika znaj
                tebi i svim ostalima biće kraj.
 
                U plejeru mom bomba se krije,
                (aj Čiki Čiki,aj Čiki Čiki,aj Čiki Čiki)
                 zato bolje da te nije;
                U plejeru mom bomba se krije
                (Dokaz,Ja sam ti živi Dokaz,Dokaz...)
                samo jedan dvocifren broj može da je
                 prekine."
Rekavši to Vukodlak sa svojim rancem nestade u noći.Na displeju CD Kasetofon plejera S-2323 ostalo je još 23 sekundi do kraja pesme. 23 trenutka do kraja . 23 otkucaja srca i naš(biografov) junak neće više biti naš. Baš nas briga za 2 ruska vojnika, 3 čečenska teerorista , 2 Čečenke u civilu i 3 civila . Bozzo, ne ostavljaj nas(biografa). Ova zemlja ne može bez tebe. Ona se svojih vampira nikada neće odreći.
 
" Koji to dvocifreni broj moram da otkucam ?", zamišljeno pomisli Bozza.
                                                                        *
EPiLOG:
-------------------
30.12.1999.
Zemun, podrum Božine kuće
0:23
7 dana kasnije
-------------------------
                                            Day Three                  
 
    Boža leži u svom mrtvačkom kovčegu. Odmara se. Sanja lepe snove. Ispod jastuka su njegove ulaznice za sajam. Sutra je taj dan.Sutra on i Živana idu na velelelelepni doček.
    Dileja je još uvek u kući Božinih roditelja, Valjda taj veseli, uvek nakeženi, nestaško nije bio mnogo tužan bez njega.
        Tri čečenska terorista su u zamrzivaču. Ne moraju brinuti o ishrani bar čitav januar.Za Dileju tu su kosti a za njega sveža krv čečenska. Kakav divan način za početak nove godine.
     A ako još uvek ne znate koji je dvocifreni broj Bozza otkucao i time sprečio stravičnu eksploziju u mirnom gradiću Groznom pogledajte ove poslednje redove.
  "Znam koji je broj u pitanju !!!" razdragano se prodere Bozza, Vampir iz Zemuna  i
 otkuca dve cifre.
 
" 59".
                                                                                                                                                        kraj epizode  

[ sadrzaj ]

Darvinove nagrade


Darvinova nagrada (Darwin Award) je priznanje koje se svake godine dodeljuje osobi koja je na najbizarniji i najgluplji nacin izgubila zivot. Konkurencija je ostra.

Leri Slaser je poginuo nakon sto je nagovorio svog najboljeg druga da gadja konzervu koju su postavili na Lerijevu glavu. Ocigledno je Slaserov drug, Silas Koldvel promasio i pogodio ga u glavu.

Frederik Rajsfeld se ugusio pod gomilom slonovskog izmeta nakon dok je pokusavao da slona izleci od zatvora. Kako su ispitivanja pokazala, Frederik je slonu dao ogromnu kolicinu laksativa a onda se nekako nasao iza slona kad je lek poceo da deluje. Nadjen je ispod gomile izmeta celih sat vremena nakon sto se taj dogadjaj desio.

[ sadrzaj ]


[ sadrzaj ]

Kratka SF prica - Terminacija po presudi


Robert Piterson Mladi je bio vrlo potresen kada je video sebe kako umire. Veci sok covek ne moze da zamisli. Naravno, to zapravo i nije moguce, osim u romanima naucne fantastike. Bio je to samo jos jedan od onih glupih klonova.

Robert je tog jutra ustao, sredio se, poljubio usnulu zenu i krenuo na posao, kao i svakog obicnog dana. Pet minuta kasnije, gledao je sebe kako lezi na asfaltu na raskrsnici pod gradskim autobusom. Kao i obicno, isao je na posao sa jednim okom na putu, a drugim na naslovima novina, pa ga je zvuk sudara iznenadio i sledio. Krik se zaorio nad ulicom, i Robert je cuo nesto poznato u tom glasu. Sta je to, nije ni slutio dok nije cuo kako jedan od prolaznika vice: O boze! Pa to je onaj tip iz reklame!

Robert se progurao kroz masu, da bi zatekao jednog od klonova na izdisaju.

Kada je pre sest meseci pristao da se klonira za potrebe jedne eksperimentalne reklamne kampanje, nije bio ni svestan do kakvih ce sve komplikacija to dovesti. Sve sto je trebalo da uradi, bilo je da preda plasticnu casu sa spermom sestri koja je strpljivo cekala ispred kabine. Uzasno crveneci, dao joj je casu, i izgubio se iz bolnice sa pet hiljada dolara u dzepu, koliko su mu obecali ljudi iz kompanije. Nedelju dana kasnije, reklamna kampanja osiguravajuceg drustva "International Safety" je bila u punom mahu. Bilo je strasno simpaticno videti tri stotine Roberta Pitersona Mladih, kako masu papirima osiguranja, i slozno uzvikuju slogan kampanje.

Pravog Roberta je, medutim, to pocelo vrlo brzo da zamara. Ljudi na ulici su ga prepoznavali, ali su ga vrlo brzo poceli nipodastavati i odbacivati, smatrajuci ga samo jednim od bezvrednih reklamnih klonova.

Pravi uzas je poceo tek mesec dana nakon reklamne kampanje: osiguravajuce drustvo je bilo vrlo zadovoljno prodajom polisa osiguranja, ali klonovi su postali nepotrebni, jer su reklamni agenti dosli na bolju i jeftiniju ideju. I tako se tri stotine Roberta Pitersona Mladih naslo na ulici, bez posla, stana ili hrane. Vlada je odlucno odbila da im izda dokumenta. Neki od klonova su uspeli da se zaposle, par njih je cak zasnovalo porodice, ali i pored svega, pravom Robertu je sve to pricinjavalo neprijatnosti.

Vrlo cesto je morao da dokazuje identitet, bilo da ide u bar (klonovima su zabranili upotrebu alkohola i uopste, upotrebu vecine stvari, cak i gradskog prevoza) ili u javni toalet. Barem pet puta dnevno je pokazivao licnu kartu, cak i ljudima kojima to nije morao: ulicnim prodavcima, konobarima, kondukterima...

A videvsi sebe, pa makar i kloniranog sebe, kako umire, prevrsilo je svaku meru. Robert je odlucio da tuzi osiguravajuce drustvo za neprilike koje su mu pricinili.
* * *

Naravno, proces je krajao vrlo kratko, i doneo je zadovoljavajuce rezultate: osiguravajuca kompanija je trebalo da Robertu Pitersonu Mladem (naravno, posle utvrdivanja identiteta) isplati tri stotine hiljada dolara, kao i da ukloni sve klonove o sopstvenom trosku. Terminaciji klonova treba pristupiti u najkracem roku.

Robert je bio vrlo zadovoljan presudom ali mu je raspolozenje splasnulo kada je pred sudnicom ugledao jos jednog Roberta, obucenog u dugi sivi mantil i sa sesirom na glavi.

- Zasto si to uradio? pitao je klon, zgrabivsi Roberta za rever kaputa.

Robert ga je odgurnuo, ali klon se nije dao: bacio se na Roberta, i ubrzo su se njih dvojica valjali po prasini, besno cupajuci jedan drugoga. Posto su bili ispred sudnice, slucaj nije promakao policajcima koji su potrcali da ih razdvoje. Robert je bio vrlo iznerviran ovim slucajem, sve dok nije stigao kuci i spustio se u svoju omiljenu fotelju, gde je iscrpljen zaspao. Na kraju krajeva, terminacija je vec u toku, i do sutra ili prekosutra, konacno ce ga ostaviti na miru.
* * *

Par sati kasnije, iz prijatnog dremeza ga je probudila lupnjava na vratima.
- Otvaraj, policija!

Robert je skocio na noge: sta je sad, pobogu?

Na vratima su stajala dva policajca, sa sluzbenim legitimacijama u rukama i otvorenim kolima koja su cekala ispred kuce.
- Robert Piterson Mladi?

Robert je potvrdio klimanjem glave.
- Gospodine, danasnjom sudskom presudom, odredeni ste za terminaciju po kratkom postupku. Molim vas, podite sa nama.
- Ne, ne, ne, cekajte, to mora da je neka greska. Sigurno ste pogresili adresu. Ima jedan klon nize niz ulicu, sigurno njega trazite.
- Ne, gospodine, vas trazimo.
- Ne razumete... ja nisam klon.
- Ma, da, a ja sam Papa. podsmehnuo se jedan od policajaca.

Robert je uzdahnuo. Ovo je poslednji put da ga maltretiraju.
- Ah, necu da se raspravljam... sacekajte, donecu isprave. posao je nazad u kucu, ali posle minute se vratio, noseci kaput u kojem je drzao jutros dokumenta. Bio je vrlo bled i uznemiren.
- Ne razumem... dokumenta su mi bila u dzepu ovog jutra. Mora da sam ih izgubio...
- Ma, da... tako sam i mislio. Naravno da nemate dokumenta, ona su kod gospodina Pitersona. rece detektiv i rukom pokaza iza sebe. Robert je tek tada video jos jednog Roberta, odevenog u sivi mantil. Nije nosio sesir, ali je Robert po mantilu prepoznao klona koji ga je tog jutra napao pred sudnicom.
- Ti?! uzviknuo je Robert.

Klon je klimnuo glavom, osmehujuci se, a dva policajca zgrabise Roberta, i pocese ga odvlaciti u kola.
- Ne, stanite! Ne razumete! Ovaj covek je klon, a ne ja! Jutros me je napao a verovatno i opljackao... Krici su se utisali kada su policajci zalupili vrata, a potpuno su prestali tek kada su policijska kola zamakla za ugao.

Klon je zamisljeno gledao prema kolima koja su nestajala, a onda se okrenuo i posao niz ulicu, tiho zvizducuci. Posao je ka zgradi osiguravajuceg drustva, gde ga ceka advokat sa cekom na tri stotine hiljada dolara. Hodao je polako, sa rukama u dzepovima, ne ispustajuci iz ruke neprocenjivi novcanik sa dokumentima.

[ sadrzaj ]

Strip - Hogar


[ sadrzaj ]

 

           [ sadrzaj ]



[ sadrzaj ]

Urbane legende - PISMO

Tokom rata vojnik je svakog dana pisao majci javljajuci joj da je dobro, sve dok jednog dana pisma nisu prestala da stizu. Par dana kasnije dobila je pismo od vojske u kome joj javljaju da joj je sin zarobljen. Veoma se zabrinula ali joj je laknulo kada joj je stiglo pismo od sina, iz logora. U njemu je stajalo: " Draga mama, ne brini zbog mene, sa nama dobro postupaju. Kada se rat zavrsi, sve ce nas poslati kuci. Samo se potrudi da Mali Dzoji dobije markicu sa pisma za svoju kolekciju.". Kako majka nije imala pojima ko je Mali Dzoji, skinula je markicu da vidi u cemu je rec. Na poledjini je pisalo: Odsekli su mi noge!.

[ sadrzaj ]

WWWodich



[ sadrzaj ]

 
helly cherry veb zin 1999 - 2003