Make your own free website on Tripod.com

helly cherry veb zin - Broj 5

Sadrzaj:

Sta imate na sajtu...
Intervju: Jarboli - Od Zeppelina do Zvonka Bogdana
Intervju: Sale Veruda - KUD Idijoti
Kratka prica: Pocetak na kraju svega
Strip
Bozza, Vampir iz Zemuna u epizodi: Virus (drugi deo)

Vegetarijanstvo, istine i zablude
Urbane legende - NEOBJASNJIVE SMRTI
WWWodic

Darvinove nagrade
Ekonomske posledice 11. septembra

Sta imate na sajtu?

Mnogi korisnici Interneta kod nas smatraju da strance ne zanimaju web stranice postavljene u Jugoslaviji. Ovakav zakljucak mogao bi se izvuci na osnovu velikog broja cinjenica od kojih je najbitnija nepoznavanje jezika, jer te prezentacije nisu ni namenjene strancima. Medutim, evo primera koji navodi na dublje razmisljanje.

Jednog petka popodne sef neke beogradske firme, specijalizovane za Internet usluge, ostao je duze na poslu i zaboravio je da iskljuci grejanje. Kada je stigao kuci javio je portiru zgrade u kojoj se nalazi kancelarija da to ucini umesto njega. Sutradan se od kuce prikljucio na Internet da procita postu i zatekao poruku coveka iz malog gradica u Arizoni koji ga obavestava da je web kamera, koja preko Interneta daje sliku jednog gradskog skvera koji se vidi sa prozora kancelarije, najverovatnije pala jer se ne vidi uobicajena slika. Sef se zahvalio na informaciji, ali nije odoleo da upita coveka otkud on na njihovom sajtu. Odgovor Amerikanca bio je neocekivan: „Pa je tu svracam svakog dana. Imate veoma lep grad.”

Dakle, dobro razmislite sta stavljate na svoj web, jer negde u svetu sigurno postoji neko dokon ko ce to pogledati!

[ sadrzaj ]

Intervju: Jarboli - OD ZEPPELINA DO ZVONKA BOGDANA


Intervju je voden jednog prohladnog \"nedeljnog jutra\", noc posle pancevackog koncerta Jarbola. Iako još opijen ogromnom kolicinom pozitivne energije, Danijel Kovac je bio vrlo raspolozen za razgovor...

Kako je sve pocelo?
Grupa Jarboli je nastala u Beogradu 91. godine, uskoro cemo da slavimo desetogodišnicu našeg postojanja, iako smo dosta mladi. Još nismo svi zarasli u bradu... Jedan clan grupe još nije postigao punocu brade koju imaju zreli ljudi, a ostala trojica imamo brkove i bradu... Nije vazno sada to... Sviramo u nepromenjenom sastavu: tu je Boris Mladenovic koji svira gitaru i peva, Žolt Kovac svira bas i peva ponekad pomalo, Nemanja, naš bubnjar je vec poznat po radu sa Neocekivanom Silom, ja sviram gitaru i pevam neke pesme...

Bilo bi dobro da napravimo presek vaših dosadašnjih izdanja...
Izdanja nema puno, pojavljivali smo se na nekim kompilacijama kojih sad tacno ne mogu da se setim, pomenuo bih kompilaciju radija BOOM 93 gde je izašla naša pesma \"Da li u stvari nije bila oprezna\", pesma \"Industrija oko nas\" je objavljena na nekim kompilacijama, objavili smo samoizdatu kasetu Cizmanoga... Tiraž je bio 50 primeraka i to je naš prvi samostalni diskografski pokušaj. Na njoj se uglavnom nalaze živi snimci plus nekoliko studijskih. Posle toga smo zapali za oko ljudima sa radija B92 koji se sada zove B2-92 i onda su nam ponudili da snimimo album \"Dobrodošli\" koji je izašao 24. marta prošle godine. Dakle, promocija je bila na dan pocetka bombardovanja.

To se zove peh!
Da, to je izuzetan peh... Promocija je bila u kafani \"Zora\" u Beogradu. Ideja je bila da napravimo promociju za novinare, znaci svi da se ponapijaju, i da odsviramo par pesama u toj kafani. Vec je mirisalo na to da ce doci do nekih neprijatnih dogadaja tako da smo otkazali sviranje i rešili da se posvetimo alkoholu. Ubrzo su krenule sirene tako da... Uopšte, posle rata nekako taj album nije došao do slušalaca.

Moraš da priznaš da je pesma \"Ðavoli\", umnogome doprinela promociji albuma iako se ne nalazi na njemu?
Da, na našu srecu, dobili smo ponudu da obradimo neku pesmu za kompilaciju \"1 korak napred 2 koraka nazad\", (B292). Ta pesma \"Ðavoli\" je zaista imala neverovatan uspeh i i doprinela da se ljudi zainteresuju za naš album.

Postoji jedna interesantna prica vezana za to kako ste odabrali baš tu pesmu?
Princip je bio da smo morali da obradimo neku domacu pesmu, osamdesete nismo hteli da obradujemo jer nam se cinilo da ce svi to uraditi, a sa druge strane nekako su dosta propale i istrulele te osamdesete. Zelimo da našim radom uništimo kontinuitet nekog preslikavanja osamdesetih u devedesete koje izvesno je, postoji i dan danas. Tako da smo rešili da obradimo pesmu \"Ðavoli\" Ðorda Marjanovica koja je iz nekih ranih šezdesetih godina. Nju smo našli na jednom starom singlu koji nam je dao naš drugar Miloš Tomic, legendarni reziser, i odmah smo shvatili da bi mi to jako dobro uradili. Snimili smo je lako, u jednom cugu. Najvecu radost nam je pricinilo to što smo na kraju i upoznali Ðorda Marjanovica. Ispostavilo se da je on jedan retko dobar i inspirativan covek


Zanimljivo je to da ni Ðorde nije posedovao taj singl, pa ste ga vi njemu poklonili i potpisali se.
Da,da. Kada smo mu pokazali taj singl rekao je da ga ni on nema u svojoj kolekciji i onda smo uzeli jednu olovcicu i potpisali smo mu se svi na tu plocu i poklonili mu njegovu plocu sa našim autogramima, što je malo apsurdno, ali je bilo zabavno. Draga uspomena i nama i njemu, nadam se...

Povod za današnji razgovor je novi singl koji je izašao 1.aprila. Reci nam nešto više o tome.
Pa, vracamo se opet na samoizdata izdanja. Mi smo u sopstvenoj produkciji izdali jedan maksi singl - CD i kasetu, zove se \"Samo
ponekad\", što je naziv jedne od naših pesama sa albuma \"Dobrodošli\" i ima još 3 pesme koje nisu nigde objavljene do sada, pesme su snimane u kucnoj produkciji, ne u nekim velikim studijima. Dakle, više low-fi nego hi-fi...

To ih samo cini autenticnijim...
Ispostavilo se da pesme tehnicki uopšte nisu loše ispale. Dobitak je u tome što mnogo bolje predstavljaju naš duh, energiju koju posedujemo. Nisu ispolirane i imaju jednu neposrednost...

Cini mi da je neposrednost peti clan Jarbola, to je jako vazno, ta familijarnost kojom odišu vaši nastupi...
Smatramo da na koncertima publika mora da se zabavi, jer ako publici nije zabavno onda nije ni nama zabavno. Naš prvi koncert (pre 9 godina) je bio takav da smo odsvirali 19 pesama i ugušili publiku. Od tada nauk da ne sme da bude dosade, jer onda je besmisleno baviti se popularnom i zabavnom muzikom.

Imali ste skoro mini turneju, svirali ste u Pancevu, Zrenjaninu, Beogradu. Kako je bilo?
Bili smo u nekom medijskom zapecku, prosto nismo znali ni šta da ponudimo ljudima koji su se interesovali za to što radimo, pa nam je novo izdanje posluzilo kao motiv za sviranje. Svirali smo u Pancevu, pa u Zrenjaninu i na kraju u Beogradu u klubu \"Akademija\" koji je bio prepun i i to nam je dosad najposeceniji samostalni koncert, tako da nam to govori da radimo u dobrom smeru.

Šta slušaju Jarboli?
Ne znam šta slušaju tacno, dosta razlicitu muziku. Kako naš bubnjar svira u Sili, verovatno sluša dosta muzike iz tog domena, prosto da bi ostao u formi, Boris je puno voleo Beatlese...

I ti ih voliš?
Kad bi mene pitali šta ja najviše volim, najviše volim da slušam romanse koje izvodi Zvonko Bogdan, mislim da je to nešto najplemenitije što naše podneblje moze da pruzi, bar u domenu pesama sa tekstom, i to je meni nešto jako znacajno. Generalno mislim da je grupa koja je jako uticala na Jarbole u pocetku bila Led Zeppelin, u srednjoj školi smo svi to nekako voleli... Ljudi dosta pogrešno slušaju tu grupu. Ako u tome traze samo neki hard-rock-blues onda su u velikoj zabludi. Oni su bili mnogo duhovitiji od toga.


Sudeci po reakcijama na koncertima ljudi se vrlo lako identifikuju sa vašom muzikom.
Moguce... U onome što radimo nismo autisticni, naprotiv, imamo jaku vezu sa realnošcu... Polazimo od nas i od toga kako zivimo. Postoje neki smešni i groteskni pokušaji da se stvori kao nekakva rock\'n\'roll industrija, scena, glamur...

To je sa ovako malo publike apsurdno...
Mislim da nije stvar u publici, publike uvek ima...

Ali, treba je animirati.
Da, treba je animirati i treba uloziti izvestan napor za to, ali mislim da, eto, bar ova grupa u kojoj ja sviram je lišena tih nekih... Mi sviramo prosto iz zadovoljstva, nekad nam ide, nekad nam malo manje ide, svašta pokušavamo, ali smo zadovoljni, jer smo prosto Zivotno puno toga naucili svirajuci i dosta smo dobrih ljudi upoznali i to je meni najvece zadovoljstvo. A šta ce biti dalje, to niko ne moze da kaze. Kazati da ce da bude bolje ili lošije bilo bi neozbiljno u ovom trenutku.

Igor Mitic

[ sadrzaj ]

Intervju: Sale Veruda - KUD Idijoti


Gde si, bre? Spreman za ispitivanje?
Navali.

Kada i kako si se uopste nafurao na Punk?
Danas ti moze izgledati cudno, ali ja sam nekako zadnji u svom drustvu u to uletio. Mislim, da ne
ispadne kako sam ja sve odmah prokuzio, pa na prvu loptu i to... jer ne bi bila istina. U bendu koji smo tada pokusavali formirati bilo je raznih razloga da postanemo punk sastav: 1. basista Buco je stvar odmah zavolio jer je bila otkacena i nova; 2. drugi gitarista skromnih svirackih mogucnosti navijao je za punk "jer je najjednostavniji za sviranje"; 3. bubnjaru je bilo svejedno sta se svira, daj samo da postanemo zvijezde i da nas cure vide. A meni je sve to bilo mlitavo. Pazi, govorimo o periodu od prije 20 i vise godina. Ploce koje su se kod nas mogle nabaviti bile su mi, osim nekoliko pjesama, daleko ispod zestine rifova jednih BLACK SABBATH koje sam tada slusao. Bio sam mlad i trebala mi je energicna mjuza a ne pimplanje. Meni je IAN DURY bio isto sto i disko. Tako je natezanje i taj nas djecacki povuci-potegni trajao dok nisam prvi put cuo RAMONES-e. Ne znam kad je to tocno bilo, ali oni su me definitivno oborili.
 
Kako je zapravo doslo do osnivanja KUD Idijota?
 
Vec spomenuti basista Buco, ja kao gitarista i bubnjar Djidji formirali smo krajem 70-ih grupu NAFTA. Sa tim bendom sam prvi put u zivotu i nastupio, mislim da je to bilo ljeta 79-te. Nedugo potom Buco je otisao u vojsku. Sa druge strane kruzile su price da se najpoznatiji gradski punk band PROBLEMI raspada...sto se pokazalo tocnim. Kad se to desilo njihov pjevac i ja smo se nasli i dogovorili suradnju, trebalo je samo pricekati da se Buco vrati iz 
vojske. I tako su, prakticno, KUD IDIJOTI nastali kao NAFTA + pjevac iz PROBLEMA. Kao rodjendan slavi se dan prve zajednicke probe a to je 02.02.1981.
 

Gde su clanovi Idijota pekli zanat? Reci nesto o bendovima u kojima ste ranije svirali.
Osim pjevaca koji je bio u poznatom bandu mi ostali bili smo sitne ribe i te nase djecacke grupice
van gradske scene nisu ni bile poznate. Za ovu nasu povijest zaista nisu ni bitne. NAFTA i PROBLEMI, to je za pricu dovoljno.

Koliko mi je poznato Gola Jaja su bili pioniri punka u Puli. Mozes li reci nesto vise o tim ranim danima, ko su bili glavni akteri, kakva je bila reakcija okoline na punkere, da li je do vas dolazilo ono sto se u medjuvremenu desavalo u Rijeci/Ljubljani/Novom Sadu?
Da, GOLA JAJA su nastali na neobican nacin: cetvorica frendova iz razreda bez sekunde muzickog iskustva odlucili su osnovati punk band i unaprijed se dogovorili tko ce sta svirati. Dali su si ime i u Dzuboksu na stranicama "pisma citalaca" poslali "pozdrav svim punkerima"... cijela Juga je cula za njih, a da nisu jos odsvirali ni jedan jedini ton! Pravi punk, covjece!
Pokazalo se da su bili ufurani, a talentirani tipovi - za kratko vrijeme su naucili svirati i napravili su hrpu dobrih stvari. Njihovu "Himnu rada" mi i danas sviramo. Ostace vjecna dilema tko ja stvarno bio prvi punk band u gradu: GOLA JAJA ili PROBLEMI... Ja mislim da su dani ili tjedni razmaka u pitanju. Enivej, kada su bile prve probe u garazama ja ne mogu 100% znati, ali sigurno znam da su prvi nastupili PROBLEMI 10.10.1978. sto je nevjerovatno rano i brzo u odnosu na svjetsku scenu (pamtim taj datum jer je to bila gitarijada za Dan SKOJ-a). GOLA JAJA su nastupili 2 tjedna kasnije (31.10. Svjetski Dan stednje). Naravno da smo svi pratili sta se sve desava okolo a pogotovo su bile jake veze sa Rijekom.

KUD Idijoti su osnovani 1981, dakle u vreme kad su nase prve punk grupe bile na prekretnici i kada je muzicka kritika ismejavala skoro sve sto ima veze sa ortodoksnim punkom. Koliko su takva shvatanja smetala proboju Idijota u pocetku?
Ti covjece, kao da si bio tih dana u Puli sa nama za stolom!(u Puli nikada, nazalost, nisam bio, a '81 sam jedva imao 11 godina-P.) Tocno je sve sto kazes, jedan me je Poletov kriticar rodom iz Pule tih dana 81-e sa nevjericom pitao zar jos uvijek slusam RAMONES-e!? Vec je krenuo ska, novi romantizam i ti su se trendovi u Zagrebu odmah hvatali pa su izgledali glupo oni koji nisu u tom vlaku. Ali mene nije bilo briga, mi smo drmali po svome. Danas se znaju rezultati.

Da li ste radili jos neke studijske snimke u prvom periodu osim onih demosa iz ’81 i ’82? Kakve su sanse da se ti stari demo snimci jednom regularno objave?
Ti demosi su vise sluzili tome da novi clanovi imaju snimak koji ce "skidati" nego sto smo ih
koristili za proboj u medije. Nema sanse da se to objavi, ja ni nemam vise mastere. Osim toga su pjesme iz tog razdoblje vise - manje svirane na kasnijim albumima.

Koliko se postava idijota menjala od ’81 dok se nije ustalila u sastavu: Sale, Tusta, Fric i Ptica? 
Kad se danas svega sjetim cini mi se da je cijela gradska scena prosla kroz KUD IDIJOTE. A to je samo posljedica toga sto smo originalni clanovi ove price bili po 2 godine mladji jedan od drugog (Buco 18, ja 16, Djidji 14) tako kad je doslo vrijeme uvijek je jedan bio u vojsci. Taman se Buco vrati - ja odem... itd, zivio si ovdje, znas kako je to bilo. I tako su te zajebancije trajale dok nisu SVI odradili vojsku, opredijelili se ko ce sta u zivotu, neki se ozenili, neki su otisli na studije, neki zavrsili u komercijali na hotelskim terasama, a mi smo ustalili postavu i tek onda krenuli u pravi napad. 
 

Tek 1987 ste objavili prvu plocu – sta se desavalo sa bendom od osnivanja do tada, koliko cesto ste svirali, je li bilo kontakata sa nekim izdavackim kucama?
Na ovo pitanje sam ti zapravo vec i odgovorio. Ali, OK, jos malo o tome. Dakle, za band kome su
clanovi stalno nedostajali mi smo puno nastupali. Obavezno smo koristili prilike kad bi neki idijot bio na dopustu, ili smo nastupali sa zamjenama. Ako niko nije radio svirke radili smo ih sami, najcesce po Mjesnim Zajednicama. O plocama i izdavacima tada nismo ni razmisljali.
Prve misli u vezi s time pocele su nam se motati po glavi negdje 84-85. Ja sam tada tek cuo da postoje neki tzv. "nezavisni izdavaci" i osjetio sam da bismo mozda na tom nivou mogli realizirati neko izdanje. Klasicni izdavaci bili su mi teska mistika i mislio sam da KUD-ovci nemaju sta traziti u npr. Jugotonu.

Kako je doslo do prvobitne saradnje sa Boris Furlanom i koliko vam je to znacilo? Jeste li zadovoljni tom saradnjom (koja, ako se ne varam, i danas traje)?
Fric je znao Furlana od prije sa neke svirke u Kopru. Pokazao se kao izuzetno dragocjen kontakt. Nas band mu se dopao i krenula je suradnja. On je bio, koliko ja znam, jedan od prvih pravih "nezavisnih" izdavaca u Jugoslaviji. On je bio taj nivo za koji smo mi bili spremni. Znaci, mali band - mali izdavac, nasli smo se i zajedno smo rasli. Obostrano i nekim logicnim redom; najprije MC, pa EP, pa jos jedan, pa jos jedan itd (pogledati nasu diskografiju)... ja ne tvrdim da svako mora tako raditi, ali ovo je bio jedan veoma prirodan put. Mi smo kasnije imali i zestokih
sukoba sa Furlanom, razmimoilazenja i ponovnih priblizavanja, ali on je sigurno jedan od najdragocjenijih ljudi koji su se pojavili u karijeri KUD-a IDIJOTI.

Koliki su bili tirazi vasa prva tri 7”EP-ja?
Prvi - 1000; drugi - 1200; treci - 2000.

 
Prva tri 7” su, zajedno sa demo snimcima, objavljena za Incognito. Nesto kasnije je isti izdavac objavio i “Split ‘94”CD (“Glupost je neunistiva” LP i “Mi smo ovdje samo zbog para” LP bez “Lud od…” pesme na jednom disku). Otkud ta saradnja i kako je sve to proslo?  Barni nas je cuo ne nekom od koncerata koji smo imali u Njemackoj. Svirka mu se dopala pa smo medjusobno razmijenili dosta ploca i kazeta. Ja u tom trenutku i nisam bas znao tko je on, znas kako je, puno ljudi sretnes kad si na turneji. Pokazalo se kasnije da je on izdavac, da je munjevito prodao singlove koje smo mu dali i da je bio zivo zainteresiran da te singlice kompilira na LP. Mi smo se slozili i dodali jos par demo stvari da ploca ne bude prekratka i tako je nastala "Bolivia R'n'R". On je kasnije uradio i tu CD kompilaciju "Split '94", ali tu negdje i nasa prica zavrsava. Mi smo i dalje u kontaktu, ali uglavnom mijenjamo ploce i dopisujemo se... nista dramaticno aktivno.

Radili ste i dosta svirki po Evropi. Gde ste sve svirali i na kakav ste prijem nailazili? Koliko su te turneje bile dobro organizovane?
Ranije smo vise odlazili van na turneje, uglavnom Njemacka, Svicarska... To je sve bilo bez frke, bilo je ludih koncerata, ali sad kad si pitao, a ja malo brojao, ispadne da vec 5, mozda 6 godina nismo bili vani (van ex Yu, naravno). Ovdje je bio rat, frka, nije se imalo zivaca za te organizacije.

Prvi domaci album ste izdali za Helidon koji je gotovo uvek imao poslovicno losu distribuciju. S obzirom da je bend u tom trenutku bio na pragu proboja u okvirima YU muzike, koliko vas je sputavalo to sto ste bili na Helidonu, a ne recimo na Jugotonu?
Posteno bi bilo reci da je Helidon jedini tada bio zainteresiran da nam izda plocu. To znam sigurno jer sam osobno obisao sve izdavace, pa i Jugoton i svugdje sam cuo istu pricu: "...to je odlicno, ali...mi ne bi...bla, bla..."

Danas mi se taj dil cini sasvim fer - od manjeg izdavaca presli smo kod malo veceg i to je bilo sasvim prirodno. Nista u nasoj karijeri nije bilo meteorsko, ni usponi ni padovi. Zato smo ostali normalni. Kud idijoti.

A distribucija, jebi ga, nije bila sjajna, ali ipak mislim da su svi zainteresirani nabavili tu plocu. I
jos ispadne da nam je to najtirazniji album uprkos boljitku koji nam se spremao.
 
Sta se zapravo desilo sa vinilnom verzijom “Glupost je neunistiva”? 
Stampano je 500 komada '92, vec je bio rat, u Jugotonovom pogonu u Zagrebu. To je, koliko ja znam, apsolutno zadnji vinil koji je objavio Helidon, nakon toga su presli na CD izdanja. 

“Megapunk”, “Cijena ponosa” i “Fuck”EP su radjeni na vinilu. Pretpostavljam da se radi o ogranicenim tirazima – koliki su bili i otkud toliko potenciranje na vinilu u ovo digitalno doba?
Sve po 500. Ja ploce volim pa ih i guram. Definitivno najbolji formati.

Ko je Marietto i kako je doslo do objavljivanja kasete “Marietto + I.R.A.”?
Marietto je bio nas clan do '85. Povremeno je svirao ili bas ili gitaru, zavisi sta je trebalo. '85
je odselio u Ameriku i na prvom dolasku doma radio je neke sesne koje smo mi zatim objavili. Imali smo etiketicu koja se time bavila, zvala se Bonaca.

Na toj kaseti ste obradili “Momak, ti si lud” od Problema. Da li ste jos kad pokusali da obradite neku YU punk stvar (osim onih koje su zavrsile na “Tako je govorio Zaratusta”)?
Ne, samo ovo sto si nabrojao.

 
U vise navrata ste saradjivali sa Franzi Blaskovicem. Kako je doslo do toga, sta Franzi i Arinka rade ovih dana, kako gledas na njihovo dosadasnje bavljenje muzikom (pocevsi od Arinka i Ting-Tangl do Gori Usi Winetou)? 
Franci me jos kao klinca vabio za neki TV nastup sa Tingl Tangl; njihov je gitarista bio bolestan a ja sam tih dana ludo izgledao i sasvim se uklapao u njihov otkaceni image. 
Radilo se na play back, pa nisam bas ni trebao znati pjesme. Morao sam napraviti i ziro-racun da bih bio isplacen... he,he. Od tada se znam sa Francijem, suradjujemo do danas, on gostuje na nasim plocama, nase su fotke na njegovim, jedan album smo uradili zajedno itd.
Zna se da sam njegov veliki fan i da izuzetno cijenim i volim muziku koju radi. On i suradnici okupljeni u bandu Gori Usi Winnetou vec iza sebe imaju, u svjetskim razmjerima, respektabilnu diskografiju. A tu su i djecje predstave, rad na radiju itd. Supruga Arinka je glavni kompozitor za lokalni djecji zbor Zaro (koji je takodjer bio gost na nasoj ploci "Cijena ponosa"). Ona je takodjer veoma talentirana i za Zaro je napisala neke od najljepsih pjesama za djecu koje sam ikad cuo.

Proucavajuci vasu ‘karijeru’ primecujem da bar dve pesme (“Pticice” i “Krapina”) nisu do sada objavljivane. Imate li jos neke pesme koje do sada nisu ugledale svetlost dana?
Da, neke nisu objavljene a imam stvari koje nisu cak ni snimljene.

 
KUD Idijoti su uvek imali dobru i brojnu publiku. Kojih se svirki najradije secas po dobru/zlu? 
Svi Sarajevski koncerti su bili jedan ludji od drugog, Dom Omladine u Beogradu u aprilu '91. bese? (tu smo prvi puta sami napunili "veliki" prostor, bila je to BG promocija ploce "Mi smo ovdje..." i nasa zadnja svirka u Yu pred rat [secam se, bio sam na toj svirci-P.]), 
koncert u Djuri u Zagrebu je bio odlican (tu je snimljen video "Djuro was sold out"), bilo je izvrsnih svirki u Puli, jedan nevjerovatno lud koncert u Cirihu od 2-4 ujutro (organizator je cekao da svirka u skvotu preko puta zavrsi pa da ljudi dodju "kod nas"). E, kad je napaljena rulja napala oko 2, ej, svi dobro raspolozeni, subota... oni su sa nama otpjevali sve pjesme iako nisu znali ni jednu jedinu rijec! Kako? Nije mi ni dan-danas jasno! Izuzetno mi je drag nastup sa Ramonesima u Tivoliju u Ljubljani '94-te, zapravo sam veoma ponosan na tu svirku. Ova nova postava ima takodjer odlicne nastupe, u pravilu sa 2-3 bisa (u Splitu da nije puklo neko staklo na ulazu mislim da nas ne bi ni pustili kuci). O "malolitraznim" svirkama od Palanke pa do Ilirske Bistrice ni da ne pricam, kakav kaos je to znao biti...
 
Svojevremeno ste imali problema sa karabinjerima na koncertu u Italiji. Da li ste u medjuvremenu imali frke sa pandurima/redarima na koncertima? 
Uglavnom ne, mi smo kao dobre diplomate sve konflikte znali rijesiti. 

Jednom prilikom je Andrea Flego (nekada autor i gitarista psihodelicnog benda idiogen, a danas cenjeni producent-P.) rekao da su Idijoti u studiju kao slon u porculanskoj radnji. Kako se sada snalazite u studiju, koliko si zadovoljan dosadasnjim studijskim rezultatima i da li vise volis zive svirke od snimanja? 
Pa, ispekli smo i taj dio zanata i mislim da nam ploce sve bolje zvuce. 

 
Ja osobno podjednako volim i studio i svirke. Naravno, mrzim kad je los zvuk, onda mi se nista ne da, ni svirati ni snimati, ni slusati to sto radimo. Na srecu, to je sve rjedje i mi s godinama sve kompaktnije i bolje zvucimo.

“Zdravlje i veselje” se prvobitno zvalo “Zivko Ispravko” (ups, zajeb-P.), zar ne? Jos neke pesme sa “Tako je govorio Zaratusta” su promenjene u odnosu na rane verzije. “Ratna pjesma” ima nekoliko razlicitih uvoda. Koliko cesto menjate aranzmane vasih pesama?
E, majstore, ti stvarno znas detalje, sumnjiv si mi... (OZNA sve dozna!-P.)"Zivko i Zdravko" je bio (zaista samo radni) naslov te pjesme. Osim ovog sto si spomenuo nije bilo nekih velikih zahvata u aranzmane. Stavise, poznat sam po tome sto inzistiram da se pjesme uvijek vise-manje isto sviraju, promjene se svode na detalje ili - kao u slucaju nove postave - na individualne sviracke razlike. Do ovoga sam dosao kroz praksu i ovaj stav ima sasvim prakticnu primjenu, ali o tome neki drugi put.

 
Gledajuci i slusajuci gomilu vasih koncerata stecem utisak da su dve uvodne pesme u svirku gotovo uvek “Darwill” i “Io sonno…dittatore”. Je li to iz nekog sujevernog razloga ili tek tako sto dobro zvuci? 
Dobro zvuci, i sto je jos vaznije, te pjesme imaju pravi tempo za otvaranje koncerta. Ali nije ni to
uvijek tako, mi smo te uvode kasnije mijenjali, ovisno o aktualnoj ploci. OK, ti nas dugo nisi vidio 
pa pamtis tu kombinaciju, ali bilo je i drugih.

Cini se da pridajete veliku paznju rasporedu pesama na koncertima. Kako se odlucujete sta da svirate?
Znam da izgleda nevjerojatno, ali mi zadnjih 7-8 godina nastupamo bez programa. Dogovaramo se samo za prvu pjesmu, eventualno prve dvije. To nam funkcionira bolje od bilo kakvog papira. Garantirano!

Izgleda mi  da Idijoti vremenom ne postaju slabi, vec naprotiv, kvalitet albuma ide laganom uzlaznom putanjom. Koji je vas album tebi najvise prirastao srcu?
"Cijena ponosa". Zrela ploca jednog zrelog benda. Osobno sam ulozio golem trud u taj album i zaista sam na njega ponosan. A i kompozitorsko pero me posluzilo.

Tekstovi KUD Idijota su neki put ocigledni, a neki put dakleko od toga. Postoje li stvari, teme, ideje kojima zelis da se bavis u svojim pesmama?
Ovo si odlicno primijetio i zaista je tako. Ponekad je tekst namjerno ocigledan do banalnosti, a
ponekad je u pitanju tako neka daleka asocijacija da je slusaocu zaista nemoguce znati koji je bio osnovni impuls za neki stih. To su situacije kad mi bas i nije stalo da sam 100% jasan.
Nikad nemam unaprijed "temu" o kojoj pisem. Ako imam muziku i trebam napisti tekst onda u principu ganjam "prvi stih". Ako to ubodem, a uvijek osjetim kad se to desi, onda mi se automatski ostatak otvori u dubinu, kao kada otvoris neki file. To ne znaci da ja sad cekam i nista ne radim, ne, ja stalno nesto cackam, ali se problem "prvog stiha" zna nekad vuci godinama.

Npr, "Kako je propao Zapad", muziku sam napravio '89. ili tu negdje, a tekst sam napisao kad smo radili "Megapunk", '95. Znaci, razmak je 5, 6, mozda i 7 godina. Na srecu ima i drugih primjera, neke pjesme su bile gotove za sat vremena.

Nekoliko puta ste naveli “Tko zna...” kao vasu omiljenu stvar. Zasto bas ona?
To je moj stari favorit, ali smo u medjuvremenu snimili jos dosta ploca pa su se i moji asovi
umnozili. Enivej, "Tko zna..." je i dalje stvar koju volim, a pogotovo je volim svirati. Uvijek dobro zvuci i ima pomalo nezemaljsku atmosferu. Nemamo dvije takve pjesme, ona je zaista jedinstvena, pogotovo sa dugim uvodom...
 
Kao sto znamo, proslo je vec nekoliko meseci od promena u bendu. Kako bend sada deluje kao celina i cime se Fric i Ptica trenutno bave? 
Nova postava je potpuno uigrana mada smo u medjuvremenu jos jednom promijenili bubnjara, a taj nam je stilski jos blizi. Promovirajuci "GRAtis HitS live!" odsvirali smo vise koncerata u prvom
polugodistu ove godine nego sto ih je stara 
postava ukupno odsvirala lani. Bivse clanove sam od razlaza sreo jednom, i to je bio zakazani 10 minutni sluzbeni sastanak. Inace se uopce ne vidjamo niti srecemo sto je nevjerojatno u tako malom gradu kao sto je Pula. Ali je tako.

Da li se porde sviranja bavite jos necime i moze li se ziveti od Rock ‘n’ rolla?
Svako uz sviranje jos ponesto prcka sa strane, sto iz hobija, sto iz potrebe. Basista je i graditelj i
serviser gitara (sam svira na vlastorucno izradjenom Alembic modelu), bubnjar svira u jos jednom ili dva benda, kako kad, Tusta je zaposlen u brodogradilistu, ja odgovaram na postu...
Moze li se od ovog zivjeti, ne znam, ali vidim da smo svi zivi...

Da li je bilo pokusaja obrade neke od stvari KUD Idijota od strane nekog benda sa prostora bivse YU? Kako bi gledao na, recimo, “A Tribute to KUD Idijoti” album?
Koliko znam o tome se samo pricalo. Nikad to niko nije ozbiljno uzeo da uradi, a meni bi to bas bila fora, da vidim sta bi drugi uradili sa nasim pjesmama.

Poznato je da je u svojoj sredini najteze, a ako ne gresim i vi ste imali dosta problema vezanih za lokalne okvire. Kakav status sada imate u Puli I sta se promenilo a ovih 20-ak godina?
Svi su se vec navikli na to da smo ovakvi kakvi jesmo. Prestala su glupa pitanja "...na kojoj terasi
ste ovog ljeta..?". To je zapravo najveci rezultat visegodisnjeg rada.
 
Pored vas poznati su mi i Fakofbolan. Ima li jos kojih interesantnih benodva u Puli? 
Bajdvej, bubnjar iz Fakofbolan trenutno svira i kod nas. A bendova u Puli uvijek ima, scena je jako bogata za tako mali grad (70-80 000 stanovnika). Postoje ili su postojali ekstremno raznovrsni bandovi, od izuzetno sporih i odlicnih doom-era The Bleeding, do pravog HC-a Pulski gosti; ortodoksni i prastari r'n'r Spoonsa, do ultra modernih DJ-ja. Zabavnu muziku predstavlja
izuzetno popularni Alen Vitasovic, Porina (Oskara) za etno izdanje su ove godine dobili Morosin-Marusic, tu je i kantautor Zhel (bivsi gitarista Mesersmita) cija su dva albuma, u nasim uvjetima, 
 
vanserijska; zatim imamo jazz pjevacicu Tamaru Obrovac nasuprot Sexton-a, najboljeg death trash-a u zemlji, pa Megabitch melodicni HC koji studiraju ili su preselili u Zagreb pa ih je ovdje rijetko cuti, ali uvijek su dobri... pojedinacno nabrajanje moze trajati do sutra!

Sta radi Avdo? Podeli sa nasim citaocima neku od njegovih anegdota. (Avdo je pulski lokalni junak cijim sam se anegdotama smejao bez prestanka-P.)
Avdo je bio frend bivseg basiste, a danas je sa zdravljem vrlo lose pa ne bih i ja da mu jos stajem na muku.

Sledece godine slavite 20-ti rodjendan. Imate li neke specijalne planove za to?
Upravo radimo na novoj ploci koja ce se zvati "Remek djelo". Plan je da to izadje na vrijeme i da
promocijom tog albuma obiljezimo 20-ti rodjendan. Znaci, ploca i koncerti od 02.02.2001.
 
 
Jesi li ikad za ovih 20-ak godina pomislio kako sve treba bataliti? Kada je bilo najteze? 
Bili smo u jakoj krizi '93. Da se nije Furlan pojavio i ponudio da snimimo "Tako je govorio
Zaratusta" mi bismo se vjerojatno brzo razisli. To je bilo prvi puta da neko "izvana" spasava bend. Zato smo na taj CD stavili tako puno starih stvari, ako se razidjemo da ljudi znaju sta smo nekad svirali. Ploca totalno zagledana u proslost 
zapravo nas je odgurnula dalje u buducnost. To je bio nas prvi CD (u smislu nosaca zvuka) i o svemu tome smo vrlo malo znali. Ali se izvrsno prodavao, prvi tiraz 1000 kom se jako brzo isao, taj CD su kupovali i ljudi koji nisu imali player. Znam da zvuci nevjerojatno, pricam o periodu od prije samo 6-7 godina, ali mi smo tada prodali vise diskova nego sto je u Puli bilo playera!
Naravno da smo mi i prije i kasnije postavljali pitanje smisla ovoga cime se bavimo, to svi ljudi
(stalno) rade. Nastavlja onaj tko u svome radu smisao nadje, ostali odustaju. Vanjske okolnosti igraju ulogu, ali nisu presudne.

Gde vidis mesto Idijota u celokupnom YU punku?
Mislim da smo jedan od najboljih punk bandova Juge svih vremena.

Izuzetno postujem nas prvi val, a mi smo tada zaista bili premladi da bi nam itko uradio plocu (vidi opet odgovore na prva pitanja), ali zato kad smo krenuli - najduze smo trajali i mislim da smo najvise uradili, a pogotovo sam ponosan na nase ponasanje, rad i ploce koje smo snimili tokom rata.

Povukao bih analogiju sa RAMONES-ima: mnogi su snimili cak i izvrsne ploce (Pistolsi) ali samo Ramones-i imaju obiman i ozbiljan opus iza sebe i respektabilnu karijeru. Bez lazne skromnosti tvrdim: Sto su RAMONES u USA to su KUD IDIJOTI na teritoriju SFRJ.

Siguran sam da je ostalo puno nekazanih stvari, pa evo prilike da ovde izneses sve sto mislis da je interesantno za nase citaoce da saznaju o Saletu Verudi/KUD Idijotima.
Pa, ja bih, majstore, po malo zavrsio jer inace ovo pismo neces dobiti do Nove godine. Ajde, zivio.

Stovanje, biljezenje, cestitke, aplauzi, pozdravi i 
poruke, 
Vas, 
Sale Veruda 
KUD IDIJOTI  

[ sadrzaj ]

Kratka prica - POCETAK NA KRAJU SVEGA


Evo ga! Stoji na sred mokre ulice, zaogrnut lakom izmaglicom, na svojim ogromnim plecima drzi kisu, pronicljivim pogledom - pogledom iskusnog trgovackog putnika - mirno i ravnodusno odmerava svet ispred i oko sebe, prsti kisa pod jakim vojnickim cokulama, vojnicki sinjel prosleduje kapi ka tvrdom asfaltu, gusta brada i brkovi se presijavaju od vlage, crni sesir zadrzava vodu, pa je prosipa po ramenima, i sve to kao da ga se ne tice, mase rukama dok hoda, prate ruke neki nevidljivi ritam, sasvim lagano obazire se oko sebe, avet­kontura klizi kroz sumorno jutro, a grad spava blazenim snom. Pogled s leda izaziva strah od nepoznatog, pogled spreda strah od poznatog, od onog sto se potiskuje i skriva u najdublje dubine, strah od stvarnosti.

***
- Jesi li nekad video onog coveka?
- Nisam.
- Je l' on uvek bio sam?
- Jeste.
- Kako znas?
- Ne secam se.

***
Evo ga! Ulazi u kucicu na kraju (ili na pocetku) grada, skida sesir i sinjel i spusta ih na otoman u uglu polumracne prostorije, vojnicke cokule odzvanjaju po tvrdom podu, cvornovatim sakama baca prazne boce, tanjire i case zajedno sa stolnjakom u kantu za otpatke, zagleda oronule zidove, na jednom od njih visi drvena maska, maska africkih vraceva prekrivena paucinom, na ivici kredenca tanka knjizica, stihovi davno zaboravljenog pesnika, stolica bez naslona nemocno lezi prevrnuta, ispravlja je i seda, skripi stolica pod njim, oci mu klize po svakom detalju, i sve to kao da ga se ne tice, vadi iz unutrasnjeg dzepa bocicu ruma i lagano ispira grlo dok ga stonoge, bubasvabe i pauci ispituju, avet-kontura ide polako ka izlazu.

***
- A jesi li ti video onog coveka?
- Mislim da jesam.
- A je l' uvek bio sam?
- Mislim da nije.
- Kako znas?
- Ne secam se.

***
Evo ga! Stavlja u usta cigaru koju jos nije zapalio, miluje po kosi jednog od dvojice decaka koji ga gledaju znatizeljno, daje mu prasnjavu knjigu pokupljenu sa kredenca, ulazi u opusteli restoran, sprema kajganu od osam jaja i velikog komada slanine, pljuje ovlazenu cigaru na pod, i lagano pocinje da jede, ni jednog trenutka ne prestajuci da se obazire oko sebe, kao da nekog ocekuje, jede nozem i posmatra, kozne cizme se cede i prave lokvu, kolone mrava ulaze mu u tanjir, jos jedan gutljaj ruma, jos jedna nezapaljena cigara, jedan od decaka skuplja hrabrost da mu pride, krese sibicu i pali mu cigaru, koliko dugo nije osetio ukus duvana, klima glavom u znak zahvalnosti, okrece im leda i odlazi.

***
- Sta mislis, ko je ovaj covek.
- On je napisao ovu knjigu.
- Otkud znas?
- Pise na njoj.
- Sta pise?
- Ne secam se.

***
Evo ga! Prilazi polurazrusenoj kuci iz koje se siri jeziv smrad prasine i memle, prilazi zeni sa detetom na sisi, uzima dete, nezno ga spusta ne postelju, cepa vec pocepane krpe sa nje, uzjahuje prljavu zenu koja stenje pod snaznim muskarcem, i ne pokusavajuci da pruzi otpor, pusi nezapaljenu cigaru, ko zna koju po redu, mrak se vec uveliko spustio, tek poneka sveca pucketavo dogoreva na drvenim policama, uzima dete, isto onako nezno, i vraca ga nazad, majci, spusta kraj nje umascenu novcanicu, rasteruje cokulama pse lutalice, ne dozvoljava da dodirnu ni njega ni zenu sa detetom na sisi, odlazi u hladnu noc bez trunke mesecine, na tamnoj pozadini samo je njegovo tamno telo zjapilo kao crna rupa u Kosmosu.

***
- Je l' to bila njegova zena?
- Izgleda da jeste.
- A dete?
- I dete je njegovo.
- Otkud znas?
- Ne secam se.

***
Evo ga! Budi se grad ne sluteci nista, kao po komandi, svi u isto vreme, goluzdrava deca jurcaju se po tvrdim i do zemlje spaljenim dvoristima, nage zene peru ves u mutnoj vodi, starci se bestidno prazne iza neceg sto podseca na drvo, suncu se vise niko ne raduje, svaka senka zalepi se za tlo ostavljajuci novi crtez, mapu za pokolenja koja nece doci, jer ovo je poslednja generacija - poslednja deca, poslednje zene i poslednji starci - iza njih nuklearni ratovi, uzas i smrt, a ispred njih… on, u svom vojnickom sinjelu, i vojnickim cokulama, sa nezapaljenom cigarom medu kristalnobelim zubima, starci ga ne primecuju, deca mu se raduju, zene odmeravaju znatizeljno svaki detalj na ovom cudnom bicu, i svi }ute.

***
- Sta ce sada biti?
- Izgleda da je on nas.
- Kako znas?
- Lici na nas, ljude.
- I oni ranije su licili?
- Ne secam se.

***
Evo ga! Stoji samouvereno i ponosno u svoj svojoj velicini, iza leda mu kostur broda nasukanog pre toliko vekova, ukrtio se od stajanja, pred njim potomci zaboravljene posade, skida vojnicki sinjel, cokule, i sesir, sve skida sa sebe, je li se to vratio, toliko cekani, a vec pomalo zaboravljeni, sin bozji, ili je on poslednji u nizu prevaranata sto im se nesebicno daje u ime sebicnog hira, tek - poslednji cin drame necega sto je tinjalo, i sto je samo sebe unistilo, i sto se tako gordo zvalo zivot, poslednji trzaj ili pocetak, poslednji preziveli vojnik u zalutalom stadu, jos samo da nikne cvet, i ptica da zapeva, i mrav da zagolica, jos samo… jos tako malo treba, jos samo malo…

***
Kako je lep.
Je l' on sada nas?
Jeste. On je sada samo nas.
A kako cemo sa njim…?
Ne secam se.
Ni ja.

***
Evo ga! Zena je opet zagrizla jabuku, pustila je glas od sebe, stavila je zmiju oko vrata i pogledala vojnika kako se ne sme, razapnimo ga na krst, neka otpati sve nase grehe, a onda mu uzmimo obraz, i bol, i stid, i sve mu uzmimo, i pustimo neka se mesaju krv, seme i voda, mleko u dojci nepoznate zene, i greh neka bude, i blud, i razvrat, Satana neka uzme svoj deo a nama sta ostane, i sve neka bude k'o nekad, samo neka ne budu ove senke sto na ljude lice, i ova zatamnjena svetlost, neko tu svetlost mora da nadvisi, poneki preziveli vojnik nade se uvek da zapocne novi ciklus - ciklus radanja i umiranja, evo ga, pocinje…

***
Hocemo li uspeti?
Moramo?
Koliko cemo cekati?
Ne znam.
Sta cemo roditi?
Ne secam se.

napisao SKYSEEKER

[ sadrzaj ]

Strip


[ sadrzaj ]

Bozza, Vampir iz Zemuna u epizodi: V  I  R  U  S (I)  "  part TWO   

                        Bozza, Vampir iz Zemuna
 
 
u prethodnom delu:
   -  " Volim te !!" , tužne pametne okice,
   - " Zdravlje je tako prolazna kategorija..." pametno
   - , o dragi moj.", odzvanjale su....Virus se pojavio na istočnoj obali. Za
    - velika zavera različitih virusa koje predvodi grip
   - žuto vuneno ćebe stajala je Živana
TUNAJT ON  Bozza, Vampir iz Zemuna :
 
 -------------------------------
  predgrađe grada Haga,
  De VInteLrova vila,
 radni kabinet profesora 
(odmah pored špajza),
 na 4 sata do 2000 g.
--------------------------------
 
   - " Stigli su konačni rezultati naše istrage, gospodine Van Helsingi . Sa sigurnošću većom od 100 procenata možemo reći da se u malom gradu Zemunu, koji je možda na geografskoj karti predstavljen samo tačkom ili znakom za kiosk, krije vaš večiti neprijatelj, grof Konte Krsto  (mnogo poznatiji u svetu po svom drugom imenu,  grof Drakula). Koje su vaše daljne instrukcije?   " oštrim na momente čak i tupim glasom mladić u jednostavnoj sivomaslinastoj trenerci se obraćao nekom koga nismo mogli videti jer se nije ni nalazio u našem videokrugu.
- " Nikolase, ako su te informacije tačne onda možemo samo jedno. Moramo učiniti sve što je u našoj moći da ga uništimo. Znači, podseti  me da se posle večerašnje epizode Beverli Hilsa u kojoj će se konačno otkriti razlozi zbog kojih je Brendon ostavio Keli na Dilanu, svratim do crkve i pomolim se za spas hrabrih stanovnika tog malog gradića. I da ne zaboravim, za sutra mi pripremi izveštaj o tome gde se nalazi moj drugi večiti neprijatelj doktor Frankeštajn ." 
 
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
                    epizoda 3: 
                                                " V  I  R  U  S (I)  "
                                                                 part TWO                  
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
 
------------------------------
negde u Zemunu,
-------------------------------
    Samo je povremeno dolazio svesti i to u trenucima kad nije bio u nesvesti. Bio je u zamračenoj zagušljivoj prostoriji koja ga je mnogo podsećala na njegov podrum. Čak je ispod prstiju napipao sveže pseće fekalije. Očigledno su se otmičari trudili da se oseća kao kod kuće.
    Bolovi u mišićama su postojali sve jači. Glas mu je svaki put, dok je uzvikivao " Upomoć!!!","Bojim se!!!","Maammaaa!!!"  bivao sve promukliji i slabiji. Sem što su mu suzile oči počelo je da mu curi i iz nosa. Sa rukama vezanim iza leđa, nije mogao nikako da spreči potoke slina koje su mu obilato kvasile kariranu košulju. Božidar Drakulić je bio nemoćan. Virus koji mu je kružio telom sprečavao je njegove super moći. Nije mogao da koristi svoju super snagu, nadljudsku inteligenciju, svetlosnu brzinu, vampirska zubala, svoj infracrvenorendgenski vid...
   Ovako se osećao samo još jednom u svom životu. Pre 5 minuta.
                                                                                            *
  ------------------
    22:07
31.12.1999.
-------------------
                Uz jaku škripu, teška hrastova vrata počeše polako da se otvaruju. Snop veštačke svetlosti koji je dopirao iz susedne prostorije(inače tu savršenu, čarobnu svetlost stvarala je sijalica "Tesla" od 65 W koju je nekada davno napravio i patentirao jedan čuveni pronalazač)  osvetli Božu. 
- --------------------------------------- REKLAME------------------------------------
- --------------------------------------- REKLAME------------------------------------
- --------------------------------------- REKLAME------------------------------------
    22:17
31.12.1999.
-------------------
            Uz jaku škripu, teška hrastova vrata počeše(zbog svraba) polako da se zatvaraju. Snop svetlosti prestade da obasjava Božu. Ono što je saznao u proteklih 10 minuta, zauvek će izmeniti njegov život. Sada je znao zbog čega je tu,  ko je on, ko stoji iza ubistva JFK,  gde je izgubljen grad Atlantida, postoji li života posle smrti.... Saznao je da pravo na ljubav podrazumeva i pravo na kraj, u kom grmu leži zec,  gde se nalazi uzrok svih naših nevolja i gde je rešenje istih... Otkrio je ko će osvojiti EP u Belgiji i Holandiji, zbog čega su nestali dinosaurusi i ko je zapalio žito... I najvažnije, sada je znao kako će zaustaviti virus. Rešenje je bilo genijalno a istovremeno i veoma jednostavno. DA BI UBIO VIRUS POTREBAN MU JE ANTIVIRUS.
 
                                                                                       *
---------------
  23:00
31.12.1999.       
---------------------
            Uz jaku eksploziju teška hrastova vrata izleteše iz ležišta. Zaglušujuću buku  pratilo je šteketanje mitraljeza i pucnji iz lakog i teškog naoružanja. Gusti dim ispuni prostoriju. Iz bunila Božu otrezni(osvesti,probudi) drmusanje jednog čoveka u tamnom odelu.
-" Mihajlo, ja sam Mihajlo."
-" A ja sam Boža, Drakulić Boža."
-" Slobodan si Božidare. Moraš veoma brzo napustiti ovu zgradu. Ne znam koliko dugo možemo izdržati njihove napade . Idi Božidare, idi... i ne okreći se, ne okreći se " , sine dodade tiho Mihajlo. Ali Božidar jedva da je išta razumeo. Pucnji nisu prestajali dok mu je telesna temperatura rasla. Jedno je ipak shvatio. Zato priđe Mihajlu i zagrli ga.
 - " Srećna nova godina !!!" prodera se Boža i teturujući krene u noć.
                                                                                               *
-----------------------
prvo jutro 2000,
Božin podrum
-----------------------
                   Poslednji kapi života su isticali iz njega .......... pogleda njegove tužne pametne okice i shvati kako mu je sudnji čas blizu .  Zar Antivirus ne deluje, a  napravio ga je pomoću svih sastojaka? Zar da napusti ovaj svet tako mlad i neiskustan ? Ne daj se Božo!!!!!!!
 ----------------------------------
 5.1.2000.
 Australija, Sidnej,
tajna laboratorija za proizvodnju virusa,
Bulevar Kraljice Elizabete 234/II
--------------------------------------
   
    Na ulazu je stajao Bozza,Vampir iz Zemuna  . Ispod njegove šubare virio je pramen crne kose. Ispod plašta se nazirao "BVIZ"  natpis na grudima. Njegov pogled je sevao po uplašenim  čikama u belom.Osećao je njihovu vrelu bolesnu krv. Uleteo je kao vihor. Jednom rukom je rušio epruvete, stalke, epolete, pincete...drugom, hvatao je čike u belom i prinosio svojim žednim usnama.  
-  " GDE JE ON !!???" vikao je ali niko nije stigao da mu odgovori jer su njegovi očnjaci već bili zariveni u njihove pulsirajuće vratne žile.Nije se bojao zaraze jer je antivirus delovao (iako, zamalo, kasno Boža je ukapirao da napitak koji je napravio mora i popiti a ne samo posmatrati očajničkim pogledom).
        Posle par minuta sve je bilo gotovo. Laboratorija je uništena, doktori  ubijeni. . Ipak jedna stvar ga je užasavala. Ne to što  nije i NJEGA uhvatio ( uhvatiće ga nekom drugom prilikom). Ona što je plašilo Božu (a i mene(biografa)) je bilo neopisivo zadovoljstvo koje ga je prožimalo u proteklih par minuta.   Bozza,Vampir iz Zemuna  je lebdeo iznad gomile mrtvih leševa dok je želja za novom krvlju bujala u njemu.... 
                                                                                                                       
                                                                                                                                           kraj epizode 
           [ sadrzaj ]

VEGETERIJANSTVO: ISTINA I ZABLUDE O ZDRAVOJ ISHRANI

Vegeterijanstvo je danas popularnije nego ikada. Ljudi prelaze na ovaj vid ishrane iz zelje za zdravijim zivotom, iz sazaljenja prema zivotinjama ili iz religioznih razloga. Ali treba rascistiti jednu stvar. Dok u svakodnevnom zivotu vegeterijancima nazivamo ljude koji ne jedu meso, sam pojam vegeterijanstvo je mnogo siri. Pod njime se podrazumeva nekonzumiranje svih namirnica zivotinjskog porekla, odnosno mesa, mleka, jaja i masnoce. Dalje, vegeterijanizam je je nuzno razlikovati od posta i od dijete koji imaju sasvim drugi smisao i cilj.

Uzmimo za primer osobu koja ne jede meso ali pri tom jede przeni krompir, pohovani kackavalj, palacinke, pice bez sunke, burek, jela sa zaprskom, i sve to sa kecapom, majonezom i ostalim ukusnim dodacima. Ta se osoba krajnje lose hrani i nije vegeterijanac. Pri tom ona steti svom zdravlju jer ne postuje cinjenicu da su organizmu neophodni i proteini (belancevine) i ugljeni hidrati (seceri) i lipidi (masti), te da unosenje pojedinih namirnica treba iskombinovati tako da se dobije optimalna proporcija hranljivih sastojaka. O vitaminima sada necemo govoriti.

Opste je poznato da su upravo namirnice zivotinjskog porekla (meso, mleko i jaja) najbogatije belancevinama i samim tim aminokiselinama koje su neophodne za normalno psihicko i fizicko funkcionisanje coveka. Zbog toga je za vegeterijance nuzno naci alternativno resenje unosenja aminokiselina. Cak i soja koja se najcesce spominje kao zamena za meso, ne sadrzi sve esencijalne aminokiseline. Zbog toga se izvor ovih sastojaka mora obezbediti kroz kombinovano unosenje mahunarki i zitarica ili proizvoda od integralnog brasna.

Ugljeni hidrati tj. seceri su glavni izvor energije i takodje su neophodni za normalno funkcionisanje organizma (naime, nervne celije se prehranjuju iskljucivo glukozom). Ugjeni hidrati su veoma zastupljeni u zivotnim namirnicama, u svim zitaricama, vocu, povrcu. Zbog znacaja za organizam neophodno ih je unositi u velikim kolicinama, do 60% od ukupne ishrane. Zasladjivaci jela izvori su ugljenih hidrata u obliku prostih (izolovanih) secera, kao sto su saharoza, glukoza, laktoza i fruktoza.

Masti i ulja se nacesce izbegavaju u ishrani iz dijetetskih razloga. To je donekle opravdano, ali ne sme se ispustiti iz vida da su lipidi takodje neophodni organizmu. Naime, u mastima se razlazu vitamini A, E i D, masti su potrebne za dobro funkcionisanje zglobova kao i za sintezu nekih hormona. Obzirom na sve to, masnocu u ishrani treba smanjiti ali nikako izbaciti. I u slucaju najrigoroznije dijete, masti treba da cine 5-10% ukupne kolicine hrane. Izvori masti nisu samo jestivo ulje, razni namazi tipa margarina, krem sira i sl. U najpogodnijem obliku masti cemo naci i u raznim hladano cedjenim uljima i uljanim spicama (kiki-riki, susam, suncokret, bundeva).

Sve navedeno treba da ukaze na pojedine probleme pravilne ishrane, a ne da posluzi kao konkretni vodic prilikom iste. Knjizare su snabdevene raznovrsnom literaturom na ovu temu i svako ko zudi za zdravijim zivotom treba prethodno dobro da se informise umesto da, iz neupucenosti, samo sebi odmogne.

Denes Birgermajer

[ sadrzaj ]

Urbane legende - NEOBJASNJIVE SMRTI


U izvesnoj bolnici stalno su se desavale neobjasnjive smrti. Lekari nikako nisu mogli da objasne zasto su pacijenti umirali nakon odlicno izvedenih operacija, nakon kojih su se nalazili u stabilnom stanju. Tehnicari su bezbroj puta proverili ispravnost svih aparata za odrzavanje zivota, odrzani su mnogi sastanci i diskusije, ali odgovora nije bilo. Onda su odlucili da postave kameru u sobu za intenzivnu negu. Sta su otkrili? Uvece, u odgovarajuce vreme, kada nije bilo drugog bolnickog osoblja, usla je cistacica, iskljucila aparate za odrzavanje zivota, ukljucila usisivac u tu uticnicu (posto je bila jedina u sobi), usisala sobu, obrisala prasinu, promenila posteljinu, i kad je zavrsila, sve je vratila u onakvo stanje u kakvom ga je zatekla...

[ sadrzaj ]

WWWodich


www.scissors.tk - Metal e-zine
www.delije-cafe.co.yu - Cafe RED & WHITE
www.beografiti.co.yu - Zbirka grafita
home.drenik.net/ramone/mainpage/mainpage.htm - Ramones club Beograd

[ sadrzaj ]

Darvinove nagrade


Darvinova nagrada (Darwin Award) je priznanje koje se svake godine dodeljuje osobi koja je na najbizarniji i najgluplji nacin izgubila zivot. Konkurencija je ostra.

• 17 maja, 32-ogodisnji Nemac je poginuo na mitingu vazdusnih jedrilicara u Kolonju. On je zamolio jednog prijatelja, jedrilicara, da mu dozvoli da iz aviona gleda iskakanje takmicara, sto mu je ovaj dopustio. Tip je sav srecan usao u tovarni prostor aviona, ali neposredno pred uzletanje, pomislio je da ce bolji pogled da ima iz pilotske kabine. Posto su motori vec bili upaljeni, covek je brzo iskocio iz karga i poceo da trci ka kabini. Ocigledno je zaboravio da to nije mlazni avion i tako, dok je obtrcavao avion, direktno je naleteo na avionski propeler koji mu je gotovo savrsenom linijom odsekao glavu.

[ sadrzaj ]

EKONOMSKE POSLEDICE TERORISTICKIH NAPADA OD 11. SEPTEMBRA 2001.

Napad na Njujork i Vasington imao je za ciljeve ocigledne simbole americkog prestiza i moci: Svetski trgovinski centar i Pentagon. Takodje, napad je imao i katastrofalan ucinak na americku ekonomsku infrastrukturu. Njujork je jedan od najbogatijih gradova na svetu i, pojedinacno rangiran, bogatiji je od mnogih drzava. Na primer, budzet Njujorka 1998. godine bio je veci od godisnjeg budzeta cele Rusije, sto i nije cudno imajuci u vidu da je Njujork finansijska prestonica sveta.

Finansijska steta se meri desetinama milijardi dolara a njen najveci deo snosice grad Njujork i osiguravajuce kuce sirom sveta, kod kojih su bile osigurane kako same kule bliznakinje tako i svaka pojedinacna firma u samim zgradama.

Na primer, Westfield America Inc., samo mesec dana pre napada potpisala je 99-godisnji ugovor o zakupu na 3.2 milijarde dolara za, sada nepostojece, kule bliznakinje. Lloyd's osiguravajuca kuca iz Londona bi, prema nekim procenama, zbog teroristickih napada mogla da izgubi 10.25 milijardi dolara. Zvanicno, Lloyd's je priznao 2.5 milijardi dolara sto je njihov najveci pojedinacni gubitak u 300-godisnjoj istoriji najpoznatije osiguravajuce kuce u svetu. Ipak, rukovodstvo Lloyd's-a tvrdi da oni to mogu da podnesu.

Napad na Njujork ce sam grad kostati oko 105 milijardi dolara u naredne dve godine. Troskovi napada od 11-og septembra u kojima su samoubilackim napadima avionima teroristi srusili dve kule bliznakinje od po 110 spratova, ostavivsi bez posla oko 50.000 radnika i usmrtivsi 6.000 ljudi , ukljucuju i oko 45 milijardi dolara koliko iznosi vrednost samih zgrada.

Ekonomska aktivnost koja je usporena ovim napadima moze se proceniti izmedju 45 i 60 milijardi dolara, od kojih samo 21 milijardu dolara su izgubljeni poslovi u fiskalnoj 2002. godini. Zbog cetvorodnevnog zatvaranja Njujorske berze , NASDAQ-a i Americke berze, firme na Vol stritu izgubile su oko7.5 milijardi dolara.

Najvece gubitke svakako ce podneti americka avio industrija. Ovom prilikom kao jedan od pokazatelja predstavicu samo cifre koje pokazuju broj izgubljenih poslova u avio industriji: American Airlines 20.000 ljudi bez posla, Continental Airlines 12.000 ljudi bez posla, Delta Airlines 13.000 ljudi bez posla, United Airlines 20.000 ljudi bez posla, US Airways 11.000 ljudi bez posla, Boeing 30.000 i jos 20-tak hiljada u drugim manjim avio kompanijama sirom Amerike.

Logicno pitanje koje se namece posle ovakvih steta jeste hoce li biti recesije u svetu? Svetski output ce sigurno pasti a rast svetske ekonomije se kretati verovatno u nivou od jednog procenta. U tom slucaju, 2001. godina mogla bi biti najgora godina jos od 1982.
Kao odgovor, centralne banke su znacajno smanjile kamatne stope, no i pored toga, zbog slabe kupovne klime, kako medju americim stanovnistvom, tako i medju velikim investitorima, sledio je veliki finasijski deficit do sredine 2002. godine, kada je usledio blag, a potom i ubrzan, finansijski rast. Nije ovo neko proamericko misljenje vec jednostavna cinjenica da su SAD izasle iz dva svetska rata jace, jos jace posle Koreje i Vijtetnama, a posle Zalivskog rata postale su finansijski najjace u svojoj istoriji.

Vojkan Pavlovic

[ sadrzaj ]

helly cherry veb zin 1999 - 2003